Croatica et Slavica Iadertina, Zadar, 2014 UDK 811.16 Solarić, P. 811.16’373.6

Croatica et Slavica Iadertina, Zadar, 2014 UDK 811.16 Solarić, P. 811.16’373.6 Izvorni znanstveni članak Primljen: 22. 4. 2014. Prihvaćen za tisak: 17. 11. 2014. Persida Lazarević Di Giacomo Università degli Studi "G. d’Annunzio" Chieti-Pescara Dipartimento di Lingue, Letterature e Culture Moderne Viale Pindaro 42, I – 65127 Pescara p.lazarevic@unich.it Per inductionem et deductionem: etymologia proxima et remota Solarićevog istraživanja porekla Slovena (sa appendixom o Iliriji) Svrha rada: da se obradi pristup Pavla Solarića (1779-1821), filologa slavenosrpskog perioda, poreklu Slovena, posebno Ilira i ilirskog jezika, tačnije njegovo filološko i etimološko istraživanje slovenske prošlosti. Solarić je autor nekoliko spisa po tom pitanju. Metodologija: biće upoređeni i analizirani Solarićevi spisi koji, u određenim tekstualnim i paratekstualnim segmentima razmatraju poreklo Slovena i prostor Ilirika, te slovenski i/ili ilirski jezik. Ti spisi su sledeći: Novo graždansko zemleopisanije (1804); predgovor Besjedovniku iliričesko-italijanskom / Il dialoghista illirico-italiano (1810) Vikentija Rakića; Pominak knjižeski (1810); Bukvar slavenski triazbučni (1812); Rimljani slavenstvovavšiji (1818); Cenni sopra la lingua e letteratura illirica (1820); "Roda slavenskoga početak, razmnoženije, porode i izrodi" (u rukopisu); Istovetnost Skita i Sarmata, dokazanа iz Pečaliji i iz Poslanija Pontiski P. Ovidija Nasona (1826). Najvažniji rezultati i zaključak: iako Solarić pristupa poreklu Slovena erudicijski i shodno razvoju nauke svog vremena, koristeći se daljom i bližom etimologijom, ipak ne uspeva da se oslobodi pristrasnosti i tako razreši povesne i jezičke protivrečnosti od kojih polazi i do kojih dolazi a koje su inherentno vezane za termin i pojam ilirskog, što manifestuje svu slabost metoda i sistema koji je trebalo da potvrde njegovu glavnu tezu, a tj. da svi narodi vode poreklo od Slovena i da je slovenski jezik u korenu svih drugih jezika. Ključne riječi: etimologija, Ilirija, Pavle Solarić, poreklo Slovena, slovenski/ilirski jezik. 104 Persida Lazarević Di Giacomo, Per inductionem et... Croat. Slav. Iadert. x/i (2014), 103-144 104 "Mladi ste svi, [...] duše su vam mlade; jer u njima ne nosite nikakvo davno verovanje, stvoreno na osnovu starih predanja, niti ikakvo znanje vremenom osedelo. A evo šta je tome uzrok: mnogobrojna su uništavanja sustizala ljudski rod na najrazličitije načine i još će ga sustizati [...]." Platon "Mathematics may be defined as the subject where we never know what we are talking about, nor whether what we are saying is true." Bertrand Russell U ovom radu obrađuje se pristup Pavla Solarića (1779-1821), filologa slavenosrpskog perioda rodom iz Velike Pisanice kod Bjelovara, poreklu Slovena, posebno Ilira, i njegovo etimološko i filološko istraživanje po tom pitanju. Solarić je razmotrio prošlost Slovena i drugih naroda i poreklo slovenskog i ilirskog jezika na jedan veoma složen način koji često biva definisan kao protivrečan, i koji u suštini sadrži u sebi oscilacije između zaključaka izvedenih indukcijom i dedukcijom, pa stoga predstavlja čak "mutno filologiziranje, etnografsko zastranjivanje" (Andrić 1902: (40) 142), kako je istakao Nikola Andrić, autor do sada jedine monografske studije o Solarićevom životu i radu. Solarićev period delanja i metod se vremenski uklapaju u razvoj moderne etimologije za koju su bile odlučujuće studije indoevropskog s početka XIX veka i nastanka istorijsko-komparativne metode (Pisani 1967; Zamboni 1976; Belardi 2002). Od tog trenutka su proučavaoci jezika imali na raspolaganju principe fonetskih promena koje su se pokazale kao korisno sredstvo čime su se mogle postaviti naučne osnove studijama; od tada je počeo ubrzani metodološki razvoj etimologije, zahvaljujući uostalom i drugim napredovanjima u okviru dijahrone lingvistike kao istraživanja na osnovu kojih su se bolje shvatili principi semantičkih promena i koja idu pod imenom Wörter und Sachen, zatim brojna nova izdanja tekstova koji su omogućili da se podrobnije prati istorijski razvoj jezika, snažan razvoj dijalektologije i jezičke geografije, kao i nekolike studije iz leksike (Andreas 1997), istraživanja u oblasti porekla reči, razne faze istorijskog razvoja i formalnih i semantičkih varijanata. Ta etimološka otkrića su omogućavala da se metalingvistički sazna o sudbinama reči i leksičkih funkcija kroz istoriju, razmatrajući termine dijahrono, počev od latinske osnove (etymologia proxima) ili indoevropske ili čak preindoevropske (etymologia remota). Upravo u odnosu prema osnovi se postavljaju Solarićeve studije koje kroz induktivni i deduktivni metod sjedinjuju bližu i dalju etimologiju i postavljaju za osnovu jezika svih drugih naroda upravo slovenski jezik. Za Solarića je odlazak u daleku prošlost značio povratak jedinstvu Slovena, kad su govorili jednim jezikom, slovenskim – koga on često izjednačava sa ilirskim i obratno –, i kad su pisali slovenskim pismima (glagoljicom i ćirilicom). Odluka slovenskih naroda da pišu latinicom za Solarića je značila udaljavanje od slovenske i protoslovenske zajednice, kad su po njegovom 105 105 Persida Lazarević Di Giacomo, Per inductionem et... Croat. Slav. Iadert. x/i (2014), 103-144 mišljenju Sloveni bili nastanjeni širom planete. Raspadanje najjače i najveće rodne i jezičke zajednice na svetu uslovilo je stoga, po njegovom mišljenju, metamorfozu pojedinih grupacija i distanciranje od zajedničkog korena. Ističe Nikola Andrić: "U Slavenstvu naime u to doba nije bilo čovjeka, koji bi se naučnom kritikom samosvijesno nadvio nad težinu i smionost Solarićeva etimologiziranja" (1902: (18) 120). Jer, kako su za Solarića svi u početku bili Sloveni, to su se i Latini i Rimljani udaljili od svog slovenskog korena (!), no svejedno po njegovom mišljenju nije bilo moguće izbrisati slovensko poreklo latinskog jezika, pa stoga ni italijanskog, što mu je omogućilo da vrši razne usporedbe sa latinskim i italijanskim jezikom i da izvodi, što dedukcijom, što indukcijom, odvažne zaključke o daljem i bližem poreklu i vezi slovenskog (i/ili ilirskog) i latinskog, te stoga italijanskog jezika. Ovaj je najbliži prijatelj i saradnik srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića početkom XIX veka živeo u Italiji, između Padove, Venecije i Trsta; ne znamo koji su bili razlozi njegovom odlasku u Italiju, ali je pevao o tome da je od malena sanjao kako ga Trst privlači i kako mu je sudbina bila da tamo boravi u Pjesni o putešestviju iz Trijesta u vesni 1808.: "Још’ у дјетству сан је био да ме Тријест мами, / Пред очима живи образ, ко град стајо сами; / У послетку све је нешто тајно ми шаптало, / Да је небо на том мјесту мени жребиј дало" (1999: 90). Bio je učenik Zagrebačke gimnazije (1793/04), a završio je studije na zagrebačkoj Kraljevskoj akademiji nauka (Regia Academia Zagrebiensis) školske 1802/03. godine (Fancev 1929/30). Verovatno je poželeo da nastavi školovanje u nekom od centara zapadne Evrope (Čurčić 1980: 89), pa nije čudo onda da se 03.12.1803. sa Obradovićem i Atanasijem Stojkovićem sastao u Padovi, tj. "на крайнѣм иза свиїю жилищá Славенски западу" (Соларић 1809: 5) i tada je odlučio podržavati dvojicu prosvetitelja i posvetiti se književnosti. Prešavši u Veneciju našao je posao kao korektor u štampariji Grka Pana Teodosija (Томић 1929: 30), i upravo se za vreme svog mletačkog boravka počeo baviti filološkim studijama, istovremeno objavljujući i filozofska dela (mahom prevodi)1 i pišući poeziju. Sa svojim poznavanjem klasičnih i stranih jezika, u to vreme u Italiji je mogao i morao imati uvid u razvoj filologije i etimologije u Evropi, pre svega romanske i italijanske, no značajno delo u toj oblasti izašlo je, u više izdanja, davno posle Solarićeve smrti: Etymologisches Wörterbuch der romanischen Sprachen Friedricha Dieza (Bon 1853, 1861, 1869-1870, 1878, 1887). Mogao je takođe čitati brojne knjige stranih autora iz istorije u kojima su Sloveni pominjani ne tako retko uzgred, pa čak pogrešno ili pak s predrasudama, što je svakako moralo zasmetati Solariću. Boraveći u Veneciji odlazio je često u biblioteku Marciana i sarađivao sa bibliotekarom don Pietrom Bettiom (1769- 1846) koji mu je slao knjige u vezi sa njegovim proučavanjem prošlosti Slovena kao Slawin, Glagolitica, Slowanca, Proverbia Bohemica, Lehrgebäude der Böhm. Sprache, Etymologikon, Lexicon Bohem (Bonazza 1980: 158, 321), i posredovao je takođe između mletačkih bibliotekara i drugih slavista. Nije isključeno da je mogao znati i za traktate naučnog ili kvazi naučnog karaktera od XVI veka na 1 Solarić je preveo sledeća dela: [Robert Dodsley], The Oeconomy of Human Life (1750/51) (v. Lazarević Di Giacomo 2011); [Peter] Villaume über die Erzeihung zur Menschenlieb. Eine Preisschrift, welche in Padua das erste Accessit erhalten (1784); Francesco Soave, Trattato elementare dei doveri dell’uomo e delle regole della civiltà (1788); Karl von Eckartshausen, Codex der menschlichen Vernunft im Kleinen (1794). 106 Persida Lazarević Di Giacomo, Per inductionem et... Croat. Slav. Iadert. x/i (2014), 103-144 106 dalje u kojima se pre nego o slovenskim jezicima govorilo o "slovenskom jeziku". Tako je češki literata i istoričar Bohuslav Balbín godine 1673. pisao u odbranu "slovenskog jezika" i patos njegove Dissertatio apologetica pro lingua Slavonica, praecipue Bohemica (Prag 1775) bio je od velikog uticaja u preporodu češkog naroda i jezika (LeCaine Agnew 1993: 55); posle njega je polihistor iz Ugarske, Matej Bel, slovenskog jezika, mađarske narodnosti i germanske erudicije ("lingua Slavus, natione Hungarus, eruditione Germanus"), kako je sebe opisao, sastavio uvod za gramatiku češkog jezika Pála Doleschalla, Grammatica Slavico-Bohemica (Požun 1746) u kojoj se upravo hvalila veličina i lepota "slovenskog jezika" (lingua slavica) koji se po njegovom mišljenju govorio od centralne Evrope do Pacifika; Bel je istakao da ako neko želi da se bavi proučavanjem slovenskih jezika, onda mora da proučava četiri najvažnija slovenska dijalekta: hrvatski, bohemsko-slovenski, poljski, i moskovski. Slovenski jezici su zatim upoređivani sa nemačkim, kako je to radio Oswald Gutsmann u svom delu Windische Sprachlehre (Klagenfurt 1777). O podeli slovenskih jezika uploads/Litterature/ 1-05-lazarevic-pdf 1 .pdf

Tags
littérature solarić lazarević inductionem persida giacomo
Documents similaires
  • 18
  • 0
  • 0
Afficher les détails des licences
Licence et utilisation
Gratuit pour un usage personnel Attribution requise
Partager