Remerciez-le!

Remerciez @Admin pour avoir partagé cet document gratuitement, de la manière la plus simple, en partageant sur les réseaux sociaux.

A loma evroazijski i stepski pojas kao cinilac jezicke i kulturne proslosti slovena

UDC ' Aleksandar Loma EVROAZIJSKI STEPSKI POJAS KAO ? INILAC JEZI? KE I KULTURNE PRO ?LOSTI SLOVENA Razmatraju se moguãi odrazi kontakata sa Skitima i Sarmatima u praslovenskoj leksici posebno neki termini iz oblasti materijalne kulture i razmene dobara nazivi za metale sürebro olovo m? dü sani 'saonice t? rg? 'trgovina' Kqu? ne re? i praslovenski iranski skitski sarmatski kulturne pozajmice etimologija Od Dunava i isto? nih padina Karpata severnim pribre? jem Crnog Mora a zatim sredinom Azije sve do Altaja i Kineskog zida prote? e se u du? ini od oko kilometara pojas evroazijskih stepa Kao ?to je Sredozemno more svojim vodenim putevima pru? ilo pogodan okvir za razvitak civilizacija Staroga sveta i za razmenu kulturnih dobara me? u wima sli? no je i ovo ? sredozemno more trave obiqem pa ?e i nedostatkom veãih prirodnih prepreka omoguãavalo ? iva etni? ka i kulturna strujawa na celom tom ogromnom prostoru U vi? ewu anti? kih pisaca on predstavqa etnogeografsku celinu ozna? enu jednim imenom Skitija po nomadskim kowanicima koji su ga nastawivali koje su Grci nazivali Skitima a Persijanci Sakama Arheologija potvr? uje znatnu kulturnu i antropolo ?ku homogenost tako ?iroko shvaãene Skitije u staro doba sve do tursko-mongolskog ?irewa na zapad a anti? ka onomastika i pre? iveli ili u pro ?losti zabele? eni govori tog lingvisti? kog kompleksa na Kavkazu osetski Pamiru vahi i u kineskom Turkestanu hotanski svedo? e o iranskoj pripadnosti Skita ili Saka Premda je ta stepska kultura u celini zaostajala za visokorazvijenim sredozemnim civilizacijama i dosta im dugovala ona je svojim ju? nim susedima mogla proslediti odre? ena vlastita dostignuãa posebno u domenu kowani? ke ve ?tine dok je na mawe razvijena plemena na severu u lesostepi i u ?umskom pojasu od Karpata do Sibira wen uticaj bio mnogo sna? niji i svestraniji Novija saznawa o dijalekatskoj slici staroiranskog jezi? kog prostora u prvom mileniju pre Hr i prvim stoleãima hri ?ãanske ere a posebno o polo? aju skitskog sa wegovim osobenim fonetskim crtama u krugu staroiranskih C dijalekata omoguãuju da se s mawe ili vi ?e verovatnoãe identi ?kuje niz dosad neprepoznatih iranizama u jezicima Evroazije kako indoevropskim gr? ki latinski tra? ki germanski baltski slovenski toharski staroindijski tako i u ugro- ?nskim i tursko-mongolskim ? iji su nosioci zamenili severnoiranska plemena stepskog pojasa na dobrom delu teritorije pa ? ak i u sino-tibetanskim I za identi ?kaciju i hronolo ?ko ra ?? lawewe ranih pozajmica iz iranskog u praslovenskom stoje nam sada na raspolagawu pouzdaniji kriteriji ?to u krajwem ishodu omoguãuje da se boqe sagleda udeo Praslovena u tim jezi? kim i kulturnim pro? imawima koji je veã po logici wihovog geografskog polo? aja morao biti znatan Me? u slovenskim iranizmima prvo mesto po brojnosti i sredi ?wi polo? aj na vremenskoj skali zauzima sloj pozajmqenica iz skitskog koje se bar najveãim delom mogu datirati u doba prevlasti Skita u severnom pribre? ju Crnog Mora pribli? no od VIII do II v pre Hr a prepoznaju se kao takve po nizu