Remerciez-le!

Remerciez @Admin pour avoir partagé cet document gratuitement, de la manière la plus simple, en partageant sur les réseaux sociaux.

Etimolo{ki re~nik srpskog jezika Sveska 3: BE–BJ ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET

Etimolo{ki re~nik srpskog jezika Sveska 3: BE–BJ ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS CLASSE DE LANGUE ET DE LITTERATURE COMISSION POUR LE DICTIONNAIRE ETYMOLOGIQUE INSTITUT DE LA LANGUE SERBE DE L’ACADEMIE SECTION D’ETYMOLOGIE DICTIONNAIRE ETYMOLOGIQUE DE LA LANGUE SERBE Fonde par ªPAVLE IVI], membre de l’Academie Dirige par ALEKSANDAR LOMA, membre correspondent de l’Academie Fascicule 3: BE–BJ par Marta Bjeleti}, Aleksandar Loma, Sne`ana Petrovi}, Jasna Vlaji}-Popovi} et Marija Vu~kovi} sous la direction de ALEKSANDAR LOMA Belgrade 2008 SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI ODEQEWE JEZIKA I KWI@EVNOSTI ODBOR ZA ETIMOLO[KI RE^NIK INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU ETIMOLO[KI ODSEK ETIMOLO[KI RE^NIK SRPSKOG JEZIKA Osniva~ akademik ªPAVLE IVI] Urednik dopisni ~lan SANU ALEKSANDAR LOMA Sveska 3: BE–BJ Priredili Marta Bjeleti}, Jasna Vlaji}-Popovi}, Marija Vu~kovi}, Aleksandar Loma i Sne`ana Petrovi} Uredio ALEKSANDAR LOMA Beograd 2008 ISBN 86-82873-04-4; 86-82873-03-6 UDK 808 Urednik sveske: ALEKSANDAR LOMA Autori: Marta Bjeleti} (M. B.) Jasna Vlaji}-Popovi} (J. V.-P.) Marija Vu~kovi} (M. V.) Aleksandar Loma (A. L.) Sne`ana Petrovi} (S. P.) U izradi Tre}e sveske ERSJ u~estvovali su: docent dr Vawa Stani{i}, kao konsultant za albanolo{ka pitawa mr Maja Kalezi}, na fitonimskim odrednicama Jelena Jankovi}, na sre|ivawu kartoteke Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU prof. dr Mato Pi`urica Tira`: 1000 primeraka Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije Izdaju: Srpska akademija nauka i umetnosti Institut za srpski jezik SANU Kompjuterski prelom: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Rastko ]iri} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd Uz Tre}u svesku ERSJ Etimolo{ki re~nik srpskog jezika œprestrojava se u hoduŒ, {to taj hod, u najmawu ruku, ne ubrzava. Ambicija da se na~ini etimolo{ki tezaurus ne bi bila lako ni brzo ostvariva ni kad je re~ o jezicima sa kra}om istorijom i znatno mawim korpusom. U slu~aju srpskog jezika, nedostatak zbirne baze dija- lekatske leksike i vaqanog istorijskog re~nika okolnost je koja nikako ne olak{ava weno ostvarewe. ^iwenica da su kod Srba dosad izostale te i neke druge nu`ne predradwe ipak ne pru`a dovoqan izgovor da se odustane od po- ~etne te`we ka sveobuhvatnosti zahvata i svestranosti pristupa, tim pre {to, s obzirom na savremene tendencije u nauci i obrazovawu kod nas i u svetu, sva- kom godinom postaje sve izvesnije da je u pitawu posao koji se ovde i sada radi jednom za svagda. Svesni da je {to potpunija dokumentovanost oblika re~i i wihovih upotreba u vremenu i prostoru prvi i najva`niji preduslov uspe{ne etimolo{ke analize, i daqe {irimo krug dijalekatskih izvora ekscerpiranih za ERSJ, a, po~ev sa ovom sveskom, znatno temeqnije ekscerpiramo sve one isto- rijske izvore koji su ostali izvan doma{aja Dani~i}eva Rje~nika iz kwi`ev- nih starina srpskih i Rje~nika hrvatskoga ili srpskoga jezika Jugoslavenske aka- demije. Pri tom u ve}oj meri nego do sada potvrde, kako savremene tako i isto- rijske, ilustrujemo odabranim primerima, kako bi re~i mogle biti {to boqe sagledane u svome jezi~kom i kulturnom kontekstu. Kriti~ki stav prema nepo- srednim leksikografskim izvorima vi{e puta nas je, posebno u slu~ajevima hapaksnih oblika i zna~ewa, primorao na proveru wihovih podataka, {to je zna~ilo dodatni utro{ak vremena, ali se neretko pokazalo opravdanim. Prihva}eno œsredweŒ re{ewe izme|u gnezdovnog i leksemnog sistema nije spaslo ERSJ glomaznih odrednica, kojih u ovoj svesci ima nekoliko, pre svega glagolskih, sa veoma bogatom semanti~kom razu|eno{}u i derivacijom. Ko god se bavio ovim poslom shvati}e da se re~ni~ka obrada jednog takvog, ve- likog leksi~kog gnezda pri kojoj se te`i da svaki pojedini wegov ~lan na|e svoje pravo mesto u derivacionoj hijerarhiji, kako formalnoj tako i seman- ti~koj, a da se ne izgubi iz vida slika celine, bli`i zahtevima ozbiqne mono- grafske studije. Pri prezentaciji gra|e u prvim delovima takvih odrednica prednost dajemo semantici, polaze}i od saznawa da su homonimne i zapravo etimolo{ki podudarne izvedenice mogle nastajati u razna vremena i na vi{e mesta iz razli~itih zna~ewa osnovne re~i. Neizbe`na cena takvog postupka je- su ponavqawa istih likova u okviru jedne odrednice. Pri me|usobnom pore|e- wu tih, œvelikihŒ odrednica, pa`qivom ~itaocu ne}e proma}i odre|ene neu- jedna~enosti tehni~ke prirode; one su ovog puta svesno ostavqene jer odra`a- vaju na{a sopstvena kolebawa, u nadi da }e podsta}i diskusiju koja bi omogu- }ila da se za naredne sveske usvoje {to boqa trajna re{ewa. Na poqu etimolo{ke analize, rad na ERSJ od po~etka se odlikovao nasto- jawem da se poredbena osnova u odnosu na ono {to nude standardni priru~nici pro{iri mawe poznatim, slabije kori{}enim i te`e pristupa~nim izvorima, pre svega dijalektolo{kim. I u ovoj svesci ima vi{e slu~ajeva u kojima su tako dobiveni podaci pru`ili putokaz za nove etimolo{ke predloge i re{ewa, na op{teslovenskoj, balkanskoj, pa i na praindoevropskoj ravni. Kao i dosad, trudili smo se da diskutuju}i pojedine re~i uzimamo u ob- zir svu dosada{wu literaturu o wima, kako etimolo{ku, tako i drugu (etno- grafsku, arheolo{ku itd.), {to je, razume se, ciq kome se te`i ali koji je, sa rastom nau~ne produkcije kod nas i posebno u svetu, sve te`e ostvariv. Svesni smo da dopunski spisak sekundarne literature u ovoj svesci ilustruje koliko tu na{u te`wu ka iscrpnosti, toliko i wenu iluzornost. Jedino {to mo`emo tvrditi jeste da nijedan nau~no relevantan rad nije namerno pre}utan. Nijedan, pa ni ovaj etimolo{ki re~nik ne mo`e imati pretenziju da da ko- na~an sud o poreklu i izvornom zna~ewu svake razmotrene re~i. Na{a uzdr`a- nost u tom pogledu ogleda se u znatnom broju re~i ostavqenih bez decidnog eti- molo{kog suda. Katkada iza toga stoji dilema izme|u vi{e mogu}ih etimologija — u takvim slu~ajevima od ove sveske upotrebqavamo formulaciju œPodlo`no razli~itim tuma~ewimaŒ — a neretko nemogu}nost da se u ovom trenutku ka`e ne{to vi{e od pukog naga|awa, te drugi deo naprosto glasi œNejasnoŒ. Takve, do daqeg neprozirne re~i ipak su punopravno uvr{tene, kako bi se na wih skrenula pa`wa budu}ih istra`iva~a. U zbiru, mali odse~ak azbuke obra|en u ovoj svesci broji preko 600 od- rednica i pod wima obra|enih vi{e hiqada re~i, u kojima se sagledavaju raz- li~iti preseci jezi~ke, etni~ke i kulturne istorije Srba i wima srodnih i susednih naroda. ^itaju}i je, ne samo etimolozi, ve} i jezikoslovci drugih usmerewa, a tako|e stru~waci iz {irokog kruga istorijskih disciplina mogu do}i do novih saznawa i nadahnu}a za vlastita istra`ivawa. Nadamo se da }e ~itaoci i korisnici ERSJ ceniti na{ napor da prezentujemo {to bogatiju i pouzdaniju faktografiju na {to pregledniji na~in, ali ne tra`imo od wih da blagonaklono previde propuste i pogre{ke, kojih u svakom delu ove vrste nu- `no ima. Skretawe pa`we na nedostatke na{eg rada samo }e doprineti wego- vom uspe{nijem odvijawu u budu}nosti. Uredni{tvo 6 Uz Tre}u svesku ERSJ IZVORI I LITERATURA (DOPUNE) ^asopisi BFNI — Bilten Fonda za nau~na istra`ivawa SANU, Beograd. Glas — Glas SKA, docnije Glas SANU, Odeqewe jezika i kwi`evnosti, Beograd. GlDSS— Glasnik Dru{tva srbske slovesnosti, Beograd. GlSND — Glasnik Skopskog nau~nog dru{tva, Skopqe. GlSPC — Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd. IZ — Istoriski zapisi, Titograd (Podgorica). IORÀS — Izvestià Otdelenià russkogo àzáka i slovesnosti Imperatorskoè Aka- demii nauk (docnije: Akademii nauk SSSR), Sankt-Peterburg (Leningrad). I^ — Istorijski ~asopis, Beograd. JI^ — Jugoslovenski istoriski ~asopis, Beograd. MSSSÀ — Me`dunarodnáè sãezd slavisØov. Slavànskoe àzákoznanie, Moskva. RFV — Russkiè filologi~eskiè vestnik, Var{ava. SSA — Stari srpski arhiv, Lakta{i (docnije: Beograd). * BZ — Byzantinische Zeitschrift, Leipzig (docnije: Munchen). Dacoromania — Dacoromania, Cluj. JIRS — Jahresbericht des Instituts fur rumanische Sprache (Rumanisches Seminar) zu Leipzig, Leipzig. Ljetopis JAZU — Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb. PF — Prace Filologiczne, Warszawa. RFFZ — Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru, Zadar. SbOAW — Sitzungsberichte der Kaiserlichen / Osterreichischen Akademie der Wissen- schaften, Philosophisch-historische Classe, Wien. SR — Slavisti~na revija, Ljubljana. ZMK — Zpravodaj Mistopisne komise ^SAV, Praha. ZRPh — Zeitschrift fur romanische Philologie, Halle. Izvori Arh. Pov. — Hrisovuqa cara Stefana Du{ana, kojom osniva monastir Sv. Arhan- gela Mihaila i Gavrila u Prizrenu godine 1348?, izd. J. [afarik, GlDSS 15/1862, 266–310. Baw. Pov. — Svetostefanska hrisovuqa, izd. Q. Kova~evi}, Spomenik 4/1890, I–XII, 1–23. Bogdanovi} IV — N. Bogdanovi}: Zmijski re~nik jugoisto~ne Srbije, SDZb 54/2007, 521–547 (re~nik 528–539). Bogdanovi} V — N. Bogdanovi}: Zemqopisna i woj srodna leksika jugoisto~ne Sr- bije, SDZb 55/2008, 429–518 (re~nik 440–487). Bogdanovi}N.— dr Nedeqko Bogdanovi},profesor Filozofskog fakulteta u Ni{u. Bukumiri} III — M. Bukumiri}: Terminologija ku}e i poku}stva u severnoj Meto- hiji, SDZb 53/2006, 375–548 (re~nik 440–504). Bukumiri} IV — M. Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije, Zbor- nik radova Filozofskog fakulteta 36/2006, Kosovska Mitrovica 2007, 341–376 (re~nik 351–361). Vuki}evi} I — M. S. Vuki}evi}: Prilozi gru`anskom re~niku, Ni{ 2008. Gmitrovi} — J. Gmitrovi}: Govor sela Milu{inca (u Sokobawskoj kotlini), SDZb 55/2008, 323–428 (re~nik 417–422). Danilo — @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, napisao arhiepiskop Danilo i drugi, na svijet izdao \. Dani~i}, Zagreb 1866. Dini} — J. Dini}: Timo~ki dijalekatski re~nik, Beograd 2008. Dragin I — G. Dragin: Iz ratarske i povrtarske terminologije [ajka{ke, SDZb 37/1999, 621–708 (re~nik 665–694). Erl. — Erlangenski rukopis. Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama, prir. R. Medenica i D. Aranitovi}, Nik{i} 1987. \oki} — T. \oki}: Vito pero `erovo (narodne umotvorine sela Skorice), Ra`aw 2005. \okovi} — Q. \okovi}: Govorni draguqi nik{i}kog kraja, Beograd 2005. @iv. Stef. — Konstantin Filosof i wegov @ivot Stefana Lazarevi}a, despota srpskoga, izd. V. Jagi}, uploads/Geographie/ institut-za-srpski-jezik-sanu-etimoloski-recnik-srpskog-jezika-be-bj-3-srpska-akademija-nauka-i-umetnosti-2008 1 .pdf