Remerciez-le!

Remerciez @Admin pour avoir partagé cet document gratuitement, de la manière la plus simple, en partageant sur les réseaux sociaux.

1 РАДОЈЧИЋ НИКОЛА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПРОУЧАВАЊА ПОРЕКЛА НАЗИВА МЕРОПАХ Меропси су били

1 РАДОЈЧИЋ НИКОЛА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПРОУЧАВАЊА ПОРЕКЛА НАЗИВА МЕРОПАХ Меропси су били најмногобројнији зависни ратарски сталеж у Србији средњега века. Њихов положај познат нам је и из повеља, али најважнији извор за упознавање стања, права и дужности меропаха јесте Душанов Законик.1) Њихово име много је занимало већ преписиваче овога нашега правнога споменика, јер им је у каснијим вековима постало неразумљиво, па су га они измењивали или другом речи замењивали. С престанком српске државне самосталности разбила се, наиме, и степенаста структура ранијега друштва, те су ознаке за неке друштвене слојеве пале у заборав или остале као не потпуно јасни рудименти у живом народном језику. Меропси су из њега потпуно ишчезли. То много отежава проучавање порекла и значења ове речи. 1) Меропси се спомињу први пут под тим именом и с изређаним тадањим својим дужностима у повељи краља Владислава: Споменик, III, 1890, 6-7. Новаковић С., Законски споменици, 1912, 589- 92 и Соловјев А; Одабрани споменици, 1926, 27-31. О једном додатку повељи краља Владислава и о погрешкама у издању Љ. Стојановића (Споменик, III, 1890, б—7): Грујић Р., Једна доцнија интерполација у хрисовуљи краља Владислава I (1234—1242) за манастир Бистрицу у Полимљу, Гласник Скоп. научн. др., ХIII, 1934, 200—3. Не зна се поуздано да ли је то трачки назив, доспео нам преко Грка, или грчки. Па не само то, него се не зна ни да ли је меропах словенска или је албанска реч. Било би довољно разумљиво када би се само из научне радозналости испитивало порекло и значење речи меропах, али осим ове сасвим оправдане жеље има још важнијих разлога да се утврди порекло речи меропах, јер када би се у томе успело, много би се олакшало испитивање положаја меропаха у старој српској држави. У имену је символ садржине појма, до кога је нама највише стало. У једној од најважнијих збирки докумената о зависним ратарима у Византији, у Вазелонским актима, речено је о изворима за упознавање њихова положаја ово: ''Как это ни странно, в памятниках византийской письмености, касающихся крестьянскаго сословия, громадное большинство котораго скрывается под именем париков, не сохранилось ни одного специального трактата, посвященного описанию быта, условий жизни, характеристике отношений крестьянина к господину, на земле которого сидел он, и других сведений, без которых физиономия византийского парика, т.е. зависимого крестьянина, остается весьма бледно очерченной''.1) 2 1) Успенский Ф. И. и Бенешевич В. В., Вазелонские акты, Госуд. публ. библ. в Ленинграде, Серия V, Orientalia, No 2, 1927, XXXVI. Charanis Р.. The Monastic Properties and the State in the Byzantine Empire, Dambarton Oaks Papers IV, 1948. Упор.: Byzantinoslavica, X, 2, 1949, 299—302 (M. Paulova). То важи, још у већој мери, за Србију, јер ми не располажемо ни са саставом садржине и природе трактата Козме магистра, који не смемо, међутим, нипошто превидети, пошто и он расправља о положају парика на манастирским имањима, а и нама су за Србију ипак најбоље познати односи меропаха према манастирским властелинствима. Осим истакнутих разлога за важност проблема о називу зависног ратарског становништва у средњевековној Србији има још један, који не сме бити превиђен: У покушаје за разјашњење имена меропаха увукле су се с методолошког гледишта недопустиве погрешке, које су ово питање завеле на криве стазе и на тај начин веома отежале његово научно решење. Преко је потребно указати на те погрешке и криве стазе као такве утврдити. У науци се веома често на тај начин пронађу прави путеви за решење замршених питања. А проблем о пореклу назива меропах несумњиво је веома замршен. Сви прилази његовом решавању већ су отворени и окушане су неколике научне методе да се с њим изађе на крај. Пре свега, наравно, филолошке и лингвистичке, којима су у помоћ привучена историјска и правна обавештења и истраживања. Јако је занимљиво да је давно пре рођења социологије као науке примењена — наравно несвесно — и типично социолошка метода за откопавање корена назива меропах. Но множина прилаза и многоврсност примењених научних метода нису, нажалост, омогућиле једно прихвативо решење. Име меропах je до данас остало научна загонетка. Ja сам мишљења да је најпоузданији пут ка решавању овако мучних проблема у прегледу досадашњих покушаја који, разуме се, имају научну основу и исту такву сврху. Значи, не свих. Зато ћy ja пустити да прођу испред вас, како бисте их добро промотрили, неколики покушаји разјашњења речи меропах, писане као меропах, неропах или иначе. II У првом издању Душанова Законика, по рукопису Петра и Саве Текелијâ, меропси се уопште не спомињу. О меропшини и меропсима у Законику je, како се зна, реч у чл. 34, 67, 68, 139, 156 и 201. Овде ће бити реч само о меропсима, дакле о чл. 67, 68, 139 и 201, где се баш они под тим именом помињу; пошто се чл. 201 налази само у Раковачком рукопису Законика, остају три члана о њима за претрес. По рукопису Текелијâ тичу се меропаха чл. 32, 33 и 79.2) 2) Тачно издање рукописа Душанова Законика из библиотеке Текелијâ од Јована Ђорђевића: Летопис, 99, 1859, 26-50; чл. 32 и 33 на 33 страни, а 79 на 43. Преписивач овога рукописа изменио је, међутим, реч меропах у чл. 32 и 79 у посадник и оставио ју је само у чл. 33. Кад је измењивао израз меропах у посадник, он je добро наслутио о чему се ради, jep je реч посадник извео од старога словенскога posaditi, posa`dati = , ; collocare и сасвим тачно схватио je као colonus, иако ова реч долази од colo. Издавач рукописа Текелијâ у Рајићевој Историји оставио је посаднике из 32 и 79 чл. Законика, а у чл. 33 место meropohΣmü, како стоји у рукопису, унео je реч ''мера''3). Меропаха, како се види, у првом издању Законика уопште нема, али то не значи да je из њега избрисан и сам појам за њих. Јован Христијан Енгел врло добро je схватио о чему је реч у сва три случаја: Посаднике из 32 члана написао je као ''Die Podsadniken'', али je у загради додао ''Colonisten''; то су заиста и били.4) 3) Раичъ I., Исторiя, IV, 1795, чл. 32 и 33 Душанова Законика на стр. 250, а 79 на стр. 262. 3 4) Engel J. Ch., Geschichte von Serwien und Bossnien, 1801, превод чл. 32 и 33 Душанова Законика на стр. 298, а чл. 79 на стр. 305. ''Мера, по коей уставъ и законъ по всей земли'', како почиње 33 члан, преведена je: ''Ausmaas, nach deren Vorschrift und Satzung die Leute auf allen Gründen zu arbeiten haben'', а у примедби je довољно луцидно речено за ову меру: ''d. h. Urbarium in Serwien''. То и јесу урбаријална одређења како их позна Запад, за који је Енгел и писао. Натпис чл. 79 ''О Посадницахъ по Царевой земли'' превео je Енгел ''Von den Grundbauern im Zaarischen Reich'' и спустио у примедбу опет тачно наслућену чињеницу: ''Anhang zum Serwischen Urbarium. Klage des Unterthanen wider den Grundherrn''. Почетак самога члана ''Посадникомъ уставъ по Царевой земли" превео je ''Gesetz für die Grundbauern des Zaarischen Gebiets''. Како се види, у првом издању Душанова Законика и у немачком преводу по њему сачињеном нема уопште помена о меропсима, под тим именем, иако је њихов положај у друштву и у држави већ на самом почетку XIX в. довољно тачно схваћен, о чему одлично сведочи Енгелов превод, коликогод он, иначе, био начичкан погрешкама. Име меропах остало је, дакле, и после првог издања Душанова Законика покривено тамом непознавања. У другом издању Душанова Законика, Георгија Магарашевића, ред чланова је веома поремећен и они сами понегде искидани. Зато није лако пронаћи оне одлуке Законика које се односе на меропхе. Члан 67 доспео je на крај члана 36, како су овде бројани (Летопис, 14, 1828, 57), а члан 68 унесен је као почетак члана 37, који је овде здружен чак са чланом 101 (Ibidem). Hajважнији члан Душанова Законика, који се тиче меропаха, 139, доспео je у овом издању између члана 80 и 174 (Ibidem, 55). Пошто је ово издање по Раковачкоме рукопису, то у њему има и 201 члан Душанова Законика по Новаковићеву издању. Он je унесен после члана 108, који је варварски покидан: Почетак у Летопису 15, 1828, 48, а крај у Летопису 14, 1828, 61! Одмах после овога члана с нечовечном казном за одбегла меропха долазе премудри и човекољубиви савети, рђаво штампани, с овим почетком:''Ëu÷g ñüãðgøgí¿à wñòàâë#òè íå^ìü≥gííàà ígæg íhê¿g íåïîâèííg ìîó÷èòè ''; значи, нема тортуре; сам члан 201 Душанова Законика није без замерке штампан (Летопис, 15, 1828, 48—9), али и код Новаковића је, бојим се, испало ''ino'' испред ''ni{to'' (146). Реч меропах претставила се ученој јавности први пут 1828 године и то и у сингуларном и у плуралном облику, способна за научна истраживања. Могло се тачно видети са 57 стране 14 књиге Летописа да je номинатив једнине меропх, а номинатив множине меропси; датив множине je записан меропхом. У овима временима страснога филологисања, и са стране стручњака и нестручњака, јамачно је ова чудна реч изазивала смела домишљања љутих етимолога. Но ми не знамо за њих, и биће да је највећи део таквих довијања заостао у усменој књижевности доконих разговора и узрујаних препирки. Пред јавност су ступили покушаји разјашњења речи меропах у њеном друкчијем облику, као неропах, како је овај назив за зависне српске ратаре средњега века записан у Ходошком рукопису, који је, с три друга рукописа Душанова Законика, понео Павле uploads/Geographie/ nikola-radojcic-iz-istorije-proucavanja-porekla-naziva-meropah 1 .pdf