Remerciez-le!

Remerciez @Admin pour avoir partagé cet document gratuitement, de la manière la plus simple, en partageant sur les réseaux sociaux.

Skole i pravci u lingvistici

Jezi ?ka ispitivanja u anti ?koj Gr ?koj Anti ?ki Grci su prvi jezi ?ki teoreti ?ari u svetu Oni su prvi Evropljani koji su se zainteresovali za temeljno ispitivanje tekstova za normiranje jezika Zaslu ni su za tradiciju gramati ?kog prou ?avanja u kasnijim vekovima Zanimalo ih je poreklo jezika odnos njegove glasovne strukture i zna ?enja mogu ?nost primene njegovih principa u razgrani ?avanju gramati ?kih normi Jezik i ?lozo ?ja gotovo da svi anti ?ki ?lozo ? upu ?tali su se u teoretisanje o jeziku Vrlo ?esto se vodila diskusija o tome postoji li duboka logi ?ka veza izme u glasovnog sklopa re ?i i onoga ?to one ozna ?avaju ili je ta veza proizvoljna analogisti logi ?na ?? jezik je prirodan dar On je pravilan i logi ?an dakle postoji veza u te nji da ovo doka u forsirali su etimolo ?ka ispitivanja Heraklit i Anomalisti proizvoljna nisu verovali u vezu izme u formalne i selekti ?ke strukture re ?i ?? ukazivali na nepravilnosti stavovi Demokrata Saznajni horizonti Straih Grka bili su opasno su eni samim shvatanjem da je ba ? u ?ovekovom jeziku najbolje oformljena ljudska misao i da se teoretisanja o jeziku mogu izvoditi na bazi gr ?kih lingvisti ?kih fakata Analogisti ?? pozivali su se na heraklit oko godine p N e koji je isticao identi ?nost razuma u celini sa celinom jezi ?ke strukture Anomalisti su se prise ?ali stavova Demokrata oko - pne koji se izja ?njavao protiv hipoteze o bo anskom p ?oreklu jezika Platon je bio izme u nudio je kontrolisano re ?enje iako se borio protiv naivnog etimologisanja ipak je podr avao Heraklita u osnovnoj ideji o korelaciji razuma i jezi ?ke strukture Njegovo uverenje da je re ? materijalni oblik ideje a u ideji njen po ?etak saznanja o svetu ?? iz ovog ?lozofskog stava ra aju se prvi poku ?aji de ?nisanja gramati ?kih kategorija npr Imenica je ono o ?emu se ne ?to konstatuje Aristotel - pne je u ?ao u istoriju jezi ?ke nauke kao utemeljiva ? klasi ?ne evropske gramatike tradicionalna gramatika koja se i danas u ?i po na ?im ?kolama vu ?e korene jo ? od Aristotela on je kategorisao gramati ?ke oblike po tome da li se njima odre uje supstanca kvalitet kvantitet relacija egzistencija poku ?ao je da razradi teoriju o podeli re ?i na vrste imenice onoma i glagoli rhema ?? smatraju ?i da jedino ovakve re ?i mogu da zna ?e ne ?to same za sebe dok druge slu e za povezivanje u logi ?nim procesima mi ?ljenja syndosmio Aristotel je pominjao i odnos glagolpredikat predikat je sve ono ?ime se ne ?to saop ?tava o predmetu Po ?to se ljudi mogu odre ivati i po osobinama onda te osobine izra ene adjektivima nisu pravi glagoli ali jesu predikati Zna ?i ima re ?enica bez glagola kao ?to i predikat mo e da ne bude pravi glagol de ?ni ?e i re ?enicu spoj glasovnih kompleksa koji