Remerciez-le!

Remerciez @Admin pour avoir partagé cet document gratuitement, de la manière la plus simple, en partageant sur les réseaux sociaux.

MARTA BJELEТIC Belgrad PRASLOWIANSZCZYZNA 1 ЈЕЈ ROZPAD WARSZAWA: ENERGEIA 1998

MARTA BJELEТIC Belgrad PRASLOWIANSZCZYZNA 1 ЈЕЈ ROZPAD WARSZAWA: ENERGEIA 1998 PRASLOVENSKA LEKSIKA U ETIMOLOSKOM RECNIKU SRPSKOHRVATSKOG JEZIKAl О. Osnovni leksicki fond srpskohrvatskog jezika slovenskog је porekla i pro- jektuje se па praslovensku ravan. Otuda се i veliki broj odrednica u ERSJ Ciniti srpskohrvatski refleksi praslovenskih leksema. СНј ovog rada је da u najkraCim crtama izlozi metodoloski pristup praslovenskom nasledu srpskohrvatskog jezika zastupljen u ERSJ, kao i doprinos srpskohrvatskog materijala rekonstrukciji praslo- venskog leksickog fonda2 . Cinjenica da slavisticka problematika nije bila u centru interesovanja Petra Skoka3 (бје kapitalno delo Etiтologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika predstavlja polaziste za svaki dalji rad па srpskohrvatskoj etimolo- giji, ukljucujuCi i ERSJ), da је veliki deo njegovih slovenskih odrednica u pogledu prezentacije, ра i krajnjeg resenja - danas neadekvatan i zastareo4 , navela је autore ERSJ da proucavanje srpskohrvatske slovenske, i u okviru пје, prasloven- 1 EtimoloSki recnik srpskohrvatskog jezika (dalje u radu ERSJ) izra.duje ве u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Ubuduce се nositi naziv Ешu.молошкu речнuк срuскохрвашског језuка. Rezultati dosadil8njeg гма па projektu sadrzani ве u ргоЬпој svesci recnika. Ogledna sveska. ЕШи.молошкu одсек Инстuтута за срйски језuк, Београд 1998. 2 Najvazniji i osnovni zadatak etimoloskih recnika pojedina.enih slovenskih jezika jeste sto potpunije sakupljanje svih leksickih elemenata koji su vaZni za rekonstrukciju praslovenskog jezika, v. Безлай 1967: 50. з У. Безлай 1973: 380, Безлай 1975: 190. Као romanista i baJkanolog Skok је zapoceo saku- pljanje materijala ва prvobitnom патегот da sa.eini recnik balkanskih геб romanskog porekla, v. Путанец 1986: 198. 4 Skok је previse izolovao srpskohrvatsku leksiku od sireg slovenskog okruzenja, zadovolja- vajuCi ве najceSce паротепот da је osnova razmatrane геб opSteslovenska ili navodeCi jezike u kojima је опа zastupljena. Ргј tom је zanemarivao cinjenicu da su za odred-ivanje istorijskog razvoja pojedina.enih osnova tvorbene i semanticke рагаlеlе isto toliko vazne kao i fonetska razma- tranja, v. Bezlaj 1977: 53. То је, izmed-u ostalog, jedan od razloga sto Бе odustalo od prvobitne zamisli da поуј etimoloski recnik bude Бато diferencijalan u odnosu па Skokov. 240 MARTA BJELEТIC ske leksike - postave па savremenije паиспе osnove5 shodno zahtevima moderne etimologije koja, pored praslovenske rekonstrukcije, ukljucuje i analizu tvorbene, morfoloske i semanticke strukture reCi6 . 1. Rekonstrukcija и ERSJ, ukoliko је rec о nespornim etimologijama, ро pravilu ostaje па praslovenskom obliku lekseme. Postojanje moskovskog (ЭССЯ) i krako- vskog recnika (SP) olaksava obradu slovenskih reci и ERSJ omogucavajuCi da se и znatnom broju slucajeva, upuCivanjem па jedan ili оЬа praslovenska recnika, zameni podrobno navodenje izvora iz kojih su crpene slovenske paralele srpsko- hrvatskih reCi i opsirnije izlaganje dosadaSnje etimoloske diskusije 7. 2. S druge strane, ERSJ јта атЫсјји da da sto veCi doprinos rekonstrukciji praslovenskog leksickog fonda, pre svega па osnovu dosad nepoznate ili nezapazene srpskohrvatske grade8 . 2.1. U najvecem broju slucajeva srpskohrvatski materijal se javlja kao do- рипа i potvrda postojecih etimologija, npr.: ihtionim jandroga "Pleuronectes Ве sus; ВНсса argyroleuca; Scayrdinius erythrophthalamus" sa varijantama androga, jandruga, jandrusica, janduzica, jendroga, jandrek, jandrcic, jandrcica pokazuje kako se psl. *r'бdъrr;gа preoblikoval0 и sh. jeziku (v. Влајић-Поповић 1995: 198-200); turopoljski izraz i'ti zamus "vencati se (ј о mladicu)" svedoCi da se psl. frazem *(jbti, dati, V'БZf(ti i sl.) za mr;zb "udati (se)", najuznoslovenskom prostoru danas cuva, osim и slovenackom, i па kajkavskom terenu; rec 'ГТIklica "naprava za тlасепје konoplje, trlica" prosirila Ы krug kontinuanata psl. *mf(dlica (ЭССЯ 18: 236-237, bez sh. potvrda), аlј se, zbog ogranicenog areala, dopusta i mogucnost pozajmljivanja iz bug . .мелuца и Pirotu odnosno rum. теЩii (koje је slovenskog porekla) и Porecu i Grabovici (v. Bjeletic 1991: 159-162). 2.2. Srpskohrvatski materijal, ukljucen и siri komparativni slovenski kontekst, potpunije osvetljava jos neresene etimoloske probleme, npr. sh. dijal. lastozari, lastiiari "zvezdana grupa Plejade", pored knjiz. Vlasici "id.", Ьаса dodatno svetlo па istocnoslovenske astronime - rus. ВолосожаРЪt "Plejade" i ukr. Волосожар "Orion" . 3. Detaljna analiza srpskohrvatskog materijala doprinosi preciznijoj segmenta- сјјј praslovenskog vokabulara. Tako se, npr., па osnovu sh. oblika ivati i iv6.kati "mandere, manducare"g i njihovih slovenskih ekvivalenata, pretpostavlja da se, pored nesumnjivo praslovenskog *itJvati, и poznom praslovenskom mogao pojaviti i oblik * ztJvakati (praslovensku starinu ovog oblika pretpostavlja i ЕСУМ 2:190). Naravno, и ovakvim i slicnim slucajevima uvek је prisutna dilema da li se zaista 5 Na potrebu da se па savremenoj etapi razvoja slavistike, sa поуЉ pozicija i uz uvaZavanje poslednjih паиспЉ dostignuca izvrSi svestrana etimoloska analiza srpskohrvatskog leksickog fonda - ишије i Куркина 1997. 6 Up. Славски 1957, Трубачев 1957. 7 Ovakva praksa prisutna је i u drugim modernim etimoloskim геспјсјта, ир. SEK, 33. 8 U poslednje dve decenije оЬјауlјеп је veliki Ьгој dijalekatskih геспјЬ i zblrki геСј Сјте је u znatnoj тегј obogacen raspolozivi srpskohrvatski materijal koji treba podvrgnuti etimoloskoj analizi. 9 Nosioci posebnih odrednica u ERSJ jesu glagoli ivati, ivakati, ivatati i ivanjati (ERSJ se opredeljuje za tzv. "poleksemni" ргјпсјр izlaganja leksickog materijala), аН se samo za ргуа dva oblika pretpostavlja praslovenska starina. PRASLOVENSKA LEKSIKA ... 241 radi о praslovenskim tvorevinama, ili је и pitanju nezavisan paralelni razvoj oblika и razlicitim slovenskim ј ezicima1 о . 4. Srpskohrvatski materijal pokrece i neka pitanja koja se ticu problema fonet- ske rekonstrukcije odnosno tvorbene analize па praslovenskoj ravni. PolazeCi od sh. oblika gegnuti "udariti, lupiti" , gegati se "Ш klateci sej iCi tromo, polako, vuCi se" (koji и sh. jeziku imaju vrlo razgranatu leksicku porodicu) i njihovih siroko posvedocenih slovenskih paralela, autori ERSJ smatraju da se moze pretpostaviti postojanje psl. oblika *gegati koji Ы lezao и osnovi svih kasnijih izvedenica i koji, s obzirom па svoje onomatopejsko poreklo, nije morao podleCi prvoj palatalizaciji (v. Bjeletic/Vlajic-Popovic 199з)11. Toponim Cetoljubi svojim savremenim оЬН kom (gde је се- < се-), kao i zapisom iz sredine Х v. Z€ТЛ~f3Т), gde nema traga nazalu, pruza mozda konacni dokaz ispravnosti teze ро kojoj antroponimska osnova Cet- (и ces. Citoliby) nema veze sa psl. pozajmljenicom *c~ta, vec pre sa cit-av itd. (v. Лома 1996: 124). Imenica ritkav "manica" moze se tumaciti kao rana psl. slozenica *r9kO-ОVб (pri сети jeprvi deo slozenice svakako и vezi sa *r9ka, dok Ы drugi mogao biti и vezi sa glagolom *(ob)u-ti i odnosio Ы se prema glagolskoj osnovi kao *рlОVб : *plu-ti, *slОVб : *slu-ti), koja se vec и poznom praslovenskom ne analizira kao takva zbog procesa vokalske kontrakcije оо > ii > а, cime је zatamnjena kompozitna struktura reci. 5. Srpskohrvatski materijal doprinosi upotpunjavanju slike о dijalekatskoj raSclanjenosti praslovenskog jezika omogucavajuCi da se povuku nove prasloven- ske dijalekatske izoglose. Tako se, npr., sh. dijal. vrb.(h) "gumnoj snopovi psenice naslagani па gumnUj vrsajj gomila, hrpa" (v. Bjeletic 1991: 162-164) i *caтreti 12 "slabiti, venuti, nestajati" (v. Бјелетић 1994: 355), posvedoceni па istoku sh. te- ritorije, nadovezuju па makedonsko-bugarski i istocnoslovenski areal, dok npr. sh. ЬдЫјја "gomila, hrpa" (prema gluz. boblija "Knollen") i sh. i'kni adj. "sasvim таН, sitan, sicusan" (prema gluz. zast. jikno pored jikro "Fischrogen") predstavljaju srpskohrvatsko-luzicke izoglose13. 5.1. Iako se istrazivanja autora ERSJ uglavnom zadrzavaju па nivou prasloven- ske dijalektologije, izuzetno se ukazuje i па veze sh. leksike sa leksikom nesloven- skih jezika. Tako sh. dijal. bcebuska "vrsta gljive Phallus impudicus" (VasojeviCi) - od reduplikovanog glagolskog korena *Ьб-ЬUХ- (*buXn9ti "naduti se") - ima interesantnu paralelu и lit. b6bausis "smrcak" (gljiva Phallus impudicus ubraja se и smrckove), iako se vokalizam prvog sloga ne podudara, а litavska rec se oseca kao slozenica "ЬаЫје ићо" . Za mogucnost takvih ekskluzivnih srpskohrvatsko-baltskih leksickih podudarnosti ир. sh. dijal. giJ.b "labud" prema lit. gulьe "id." (v. ЭССЯ s.v. *gr>lbb)14. 10 О оуоте detaljnije У. Slawski 1973: 7-8; Slawski 1973а: 185-186; Трубачев 1963: 168; Трубачев 1986: 12. 11 Јов о tome У. Толстой 1978; Толстой 1978а; Szymanski 1991. 12 Infinitiv rekonstruisan prema oblicima camrbjem (Pirot), camrbe (Timok), c!1mrim (Lesko- уас) itd. 13 Op§irnije о tome У. А. Loma "Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und friihe slavische Stammesbildungen. Mit besonderer Riicksicht auf die sorblsch-serbischen Isolexen" (prilog u оуот zborniku). 14 О srpskohrvatsko-baltskim izoglosama у. Трубачев 1963: 191-192. 242 MARTA BJELETIC 6. Уес је naglaSeno da se rekonstrukcija u ERSJ zadrzava па praslovenskoj ravni jer ERSJ пета potrebu da se spusta do praindoevropskih dubina kod опЉ reci koje su sa tog aspekta па zadovoljavajuci пабп prodiskutovane u aktuelnim praslovenskim recnicima. Jedino kada је rec kao takva - а пе samo пјеп koren - u praslovenskom nasledena iz praindoevropskog - navode se njeni refleksi u raznim indoevropskim jezicima i iz пјЉ izveden indoevropski praoblik, npr.: sh. pridev vetah "star,ovestao" < psl. *vеtБХБ, lit. vetusas "star", lat. vetus,-eris "id." < ie. *y,etos. 6.1. Medutim, autorski kolektiv se пе odrice prava da predlaze pojedina nova resenja i па dubljem, indoevropskom planu, u slucajevima kada oceni da moze doprineti ispravnijem tumacenju pojedinih leksema i tvorbenih kategorija. Tako Ы se, npr., psl. rec *proso "тШит", koja пета opsteprihvacenu indoevropsku etimologiju, mogla objasniti kao neposredno nasledena indoevropska slozenica u praslovenskom i svesti па ie. *рrо-s(э)-о-т "usev", buduCi da је ta zitarica bila glavni slovenski usev (v. Лома 1990: 93-94). Sh. fitonim јаgnјёd "crna topola, Populus nigra" (zbog svoje pogodnosti za potpalu) dovodi se u vezu sa stind. agnidh-, agniт-indh6.- ,,(svestenik) koji pali (zrtveni) oganj" , sto је slozenica od agni- "oganj" i uploads/Ingenierie_Lourd/ marta-bjeletic-praslovenska-leksika-uetimoloskom-recniku-sprskohrvatskog-jezika 1 .pdf